Poetry

POETRY
Ljuljaska

Oci ravnice

 

BELA ZIMA

Rascveta se sneg ravnicom.
U belom ruhu selo spi,
prostorom mirišu sni.
Srca se lede, strepe,
očekujući s nevericom
da dan proklija
sunčanom klicom.
Na usnama molitva kopni,
Bela zima,
lepota,
dečji smeh
sve u saglasju
iz korena gaše greh.
Nudi se sreća
i topli beli hleb
i mir s obzorja
silazi.
Donosi veru i nadu
za belu zimu
za svaku dušu mladu.
S decom je Bog uvek
kroz svaku tamu,
kroz svaki vek.

 

U okviru izdanja knjige "Panonski mornar",
koja je sačinjena od izbora iz stvaralaštva južnobanatskih
Slovaka, Zuzana Vareski je predstavljena još sa pesmama
"Poziv na plovidbu",
"S kolena na koleno",
"Njegova visost dete",
"Guščarce",
"Ponosna mama guska",
"Nestaško",
"Poruka",
"Tako, i nikako drugačije".

 

ČEKANJE

Čekamo rodjenje
Čekamo majčine grudi

 

Čekamo igračku
Čekamo svedočanstvo
Čekamo diplomu
Čekamo ljubav.


Čekamo platu
Čekamo autobus.


Čekamo unuče
Čekamo penziju
Čekamo na red.


U čekanjima posustajemo
kad spoznamo
da nismo dočekali.


Ostareli smo
Zbog toga sad, nikad juče
sad, nikad sutra.


LAVIRINT DO PRAVOG MOSTA

Nebeski svod napravio most
Da svaku zemlju sa zemljom
Spaja.
Da čovek čoveku otvori srce
Postuje život sto mu je dat
Planeta zemlja dari čoveku
Život bogougodan, jednostavan,
prost
A čovek ne shvata da je tu
Samo gost
Puzlu sa puzlom, na silu
Spaja
Celinu ljudsku rupama razdvaja
Trudim se ko nebitno biće na
Planeti ovoj da utkam
Od cveća sto večno traje
Mostove za svaku dobru
Dušu, koja zna da prima,
Koja zna da daje.

 

ODGONETANJE ĆUTNJE


Ljudi ne vole srdačnost,
jos manje
iskrenost i zdušnu naklonost,
nit` neguju ka ljubavi sklonost.
Zdravlju se ne može zapovedati,
ali ga mogu često slamati,
a život je iz kruga
samo ukradeni tren
koji se može molitvom čuvati.
Reči često blede, troše se,
samo istisnuta osećanja,
samo ćutanje traje
za buduća odgonetanja.
Kada reči izgube značenje,
a osećanja iz misli izviru,
ostaju samo želje,
ostaju samo htenja
prikrivanjem okrnjena.

 

Život

 

Stari sam znanac
Izmedju tame odgonetnutog pitanja.
Filozof je ostavio jaz
Izmedju prošlosti
I budućnosti.
Lavirint misli
Prozima mi grudi.

Stari sam znanac
Izmedju sunčevih zraka
A granice visina
Nisam spoznala.
Najzad, uvek me vezuju
Latice cvetne.

Fontana šarena izmami dugu
I tada letim, letim.



DETE PLANETE

Kada tišina progovori
A san preplavi java
Ego sputa emocije
Shvataš da kroz zivot ideš sama.
Kolotečina sputa ti misli
Mimika prožme putanju tvoju,
Kad bejah dete naučih da pričam,
A ti me učis da ćutnjom
Idem kroz život svoj
I tvoj...


ĆUTANJA

Rečima ne dokazujes ljubav,
ni o pesmama pričati ne umeš.
Ne možeš izgovoriti da me voliš.
Ćutanjem odćutiš,
dodirom osećam
iz pogleda čitam
rebus će budućnost rešiti.

 

LEPTIROV LET


Leptir sa plavim očima
prepunim topline
ko zračak sunčev obleće,
duša mu od niti svilenih
izatkana,
od prolaznosti uzmiče
tako u letu kratkom
ponekom
donosi zrnca sreće.
Tihovanjem oćuti,
zagrljajem čuva
ono sto Bog daruje
samo izabranim od nas.
Život je nezni cvetak,
laž ili izgubljena sreća.
Ponekad izmigoljeni snovi
za tren su pokošeni,
ako ne uzmaknu-
pokradeni mir to neće
nikada da shvati,
leptirov let dok ga prati
svetlost je prisutna.

 

SUROVOST SUDBINE


Jadne su večeri tvoje
dolasci, ljubav.
Za tebe ljubavi nemam
zašto mi tvoju poklanjaš?

Zar ne shvataš, izgubio si me?!
Ne lutaj beznadicom
nećeš izvući ljubav našu
iz čeljusti prošlosti.
Ne viči. Bezdan je dubok, bez dna,
mlad si a poštapljujes se prošlošću
uzaludno je tragati raskršćima
kada ti je budućnost nepoznata.